traume iz detinjstva
Muškarac, 18 godina.
Odrastao sam u porodici sa bratom, a potom sam dobio i sestru. Kao malog, brat me je redovno maltretrio, tukao, ponižavao na sve moguće načine... Ceo život me je zvao debeli, svinja - to je odnos prema rođenom bratu. Al' hajde da razumemo, bio je tinejdžer (a kako li ja to sad ne radim nekome?!) To su mi traume iz detinjstva. Moj otac, UVEK je stajao na stranu moga "bratu" kod naših sukoba. Nikada nisam mogao da razumem ZAŠTO?! Zašto nikada nije stao i sagledao činjenice (koje su nekada bile i vidljive, masnice, čvoruge...)
Danas, dosta godina kasnije, ništa nije bolje, moj brat je i dalje živčana osoba, razdražena zbog onoga što mu je obećano od strane moga oca (koji je bio pun para. pa se ovaj u to uzdao). Brat, koji sada ima preko 100kg (eto mu kad se ruga), i koja jedva čeka priliku da se izdere, i da me fizički dokači (sa svojih 100kg). Inače, živimo pod istim krovom.
Od pre pola meseca, ne pričam s njim, jer me je udario u glavu šakom. Plakao sam kao kiša, ne samo zbog fizičkog bola, već što mi ni u duši nije bilo svejedno, EJ, PA TO JE MOJ ROĐENI BRAT. Majka je stala na moju stranu, a otac, šta mislite - NARAVNO, NA NEGOVU. Razočarao sam se kao niko.
Ceo život me omalovažava i on i brat. Jedino što kao poštuje je to što odlično učim (hoću u životu da ne zavisim od njega). Govori mi da sam bandoglav, budala ... Ne poštuje ničija mišljenja sem svoga. Šta god se ne poklapa sa njegovim mišljenjem, to je filozofiranje, budalaština.
Moj otac je inače sve "prokockao" - i kuću i sve. Pre toga smo bili puni para. Nije znao kako da se ponašao, rasipao se, razbacivao. Moj brat je na njega. Ovaj mu je obećao kule i gradove, lagodan život pa ni školu nije završio normalno.
Ne volim da se upoređujem, ali uzmimo na jednoj strani, moga brata, halavog, koji nije ni srednju trogodišnju školu završio, propalitet, u životu zna samo za prevaru (na oca), i s druge strane skromnog, ambicioznog, uzornog, koji želi prosperitet, da uči, da završi škole i da bude svoj čovek.
Ja do sada sam uvek gledao sve pozitvno, i nastaviću, ali mi nije jasna ova nepravda koja postoji, čini mi se svigde. Ali čemu takav odnos?